Tetovaža – umetnost poznata od davnina

Reč tetovaža potiče od samoanske reči tatau. Tetoviranje se praktikuje još od praistorije i bilo je zastupljeno u različitim civilizacijama. Širom sveta pronađene su mumije sa vidljivim tetovažama na koži.

Primer je mumija Ötzi the Iceman koja je pronađena u Alpima. Imala je 61 tetovažu, a utvrđeno je da je stara 5,300 godina. Tetovaže se nalaze u blizini njegovog grudnog koša, lumbalnog dela kičme, na listovima i gležnjevima. Za razliku od modernih tetovaža za koje se koristi igla, tetovaže na Otzi-jevom telu, rađene su pravljenjem finih ureza na telu, nakon čega su u ureze utrljavali samleveni ugalj.

Terapija ili ukras?

Naučnici i dalje ispituju značaj i razlog tetoviranja mumije Otzi. Tetovaže na mumiji nalaze se na mestima koja su obično prekrivena odećom, zbog čega se smatra da razlog nije dekoracija tela. Smatra se da su tetovaže imale terapeutsko dejstvo, za ublažavanje bola na određenim delovima tela. Ova teorija potkrepljena je činjenicom da se na mestima na kojima su rađene tetovaže, nalaze akumpukturne linije koje se i danas koriste prilikom ovog tretmana.

Od 1998. godine, Ötzi mumija se nalazi u muzeju u Italiji: https://www.iceman.it/en/v

 

 

Tetovaža je u nekim plemenima bila vezana sa obredima “prelaza” sa ovog na “onaj” svet. U Starom Egiptu, pored terapeutskog rituala, tetoviranje je služilo i kao amajlija ženama u teškim razdobljima, kao što su trudnoća i porođaj, a teovirale su se u području stomaka, bedra i grudi. U polinezijskoj kulturi se verovalo da se mana osobe i njena duhovna moć pokazuje tetovažom.

Na Havajima su tetovaže imale cilj očuvanja zdravlja. U Indiji i na Tajlandu su tetovaže imale svrhu zaštite, ali je ženama to bilo zabranjeno. Eskimke su tetovirale kožu lica, tačnije bradu, kako bi iskazale bračni status. Žene Maora takođe su se tetovirale po licu, najčešće oko nosa i usana, a tetovirale su se kako bi usporile starenje kože i stvaranje bora. U staroj Evropi tetovirali su se Grci, Gali, Briti, Germani i Sloveni. Stari Sloveni su se tetovirali uz pomoć glinenih pečata. Najčešće bi telo prekrili šarom romba i meandra što je bilo ulaznica za rituale drevnog kulta plodnosti. U drevnom Rimu, obično su robovi nosili tetovaže, a bile su zastupljene i među ratnicima kao i proizvođačima oružja. Drevno tetoviranje je bilo praktikovano kao tetoviranje lica, prstiju, zglobova, jezika.

Alati i boje

Alati za tetovaranje su bili pravljeni od raznih materijala, uključujući kost, bronzu (za igle), a za mastilo korišćena je mešavina pepela i ulja. Alati za tetoviranje su se sastojali od oštrice spojene sa drvenom drškom. Obično su se koristili tamni pigmenti kao što je boja pepela, a u drevnim kulturama masovno su se koristili svetliji tonovi. Smatra se da su Inuiti koristili žutu boju uz ostale tamnije pigmente.

 

Samjuel O’Rejli, tatoo umetnik iz Njujorka, prilagodio je Edisonovo penkalo za potrebe tetoviranja. Na taj način nastala je prva mašina za tetoviranje koja je koristila sličan princip kao i današnje mašine.

 

 

U savremeno doba tetoviranje ne poznaje granice i zastupljeno je u svim delovim sveta. Tetovaže za nekoga predstavljaju stil života, nekima privremeni a nekima trajni ukras, drugima ritual ili vid izražavanja i čuvanja uspomena.

Svakako nema više dileme da je u pitanju umetnost.